Archives

Позив на сајам

24авг

Позивамо Вас да посјетите Трећи сајам пољопривредних производа и народних рукотворина у Националном парку „Сутјеска“ на Тјентишту.

Сајам ће се одржати у суботу, 25.августа, на тераси ресторана „Комлен“.

Национални парк „Сутјеска“ потврдио се протеклих година као јак промотивни медиј за пољопривредне производе, народне рукотворине и остале производе ових крајева.

Циљ сајма је развијање пословних активности.

На Тјентишту увијек има мјеста за занимљиве манифестације, тако ћемо посјетиоцима сајма понудити занимљиве садржаје и дружење.

Зато Вас позивамо да да својим присуством подржите Сајам и сретнете са потенцијалним пословним партнерима.

TREĆI SAJAM NA TJENTIŠTU

27јул

Nacionalni park „Sutjeska“, 25.avgusta 2018. godine, organizuje Treći Sajam tradicionalnih prehrambenih proizvoda i narodnih rukotvorina. Sajam će se održati  na Tjentištu na terasi restorana „Komlen“.

Sajam  izlagača narodnih rukotvorina, tradicionalnih jela, zanatskih proizvoda, raznih vrsta rakija, sira, meda i ljekovitog bilja postao je prepoznatljiv  festival  i svake godine povećava  se broj zainteresovanih učesnika.

 

Ovo je velika potpora poljoprivrednim proizvođačima da lakše dođu do tržišta. Sajam i ima zadatak da uveže poljoprivredne proizvođače sa tržištem, i tako pruži potporu poljoprivrednim proizvođačima u uspostavljanju stalne komunikacije.

 

Na sajmu će učestvovati više izlagača iz RS/BiH i regiona, među kojima pružaoci usluga u seoskim domaćinstvima – vlasnici istih, poljoprivredni proizvođači čiji proizvodi imaju potencijal ili su već sastavni dio ponude ovih domaćinstava, te organizacije i udruženja koja svojim aktivnostima koja sprovode upotpunjuju ponudu tradicionalnom proizvodnjom ovog kraja.

Posebno nam je želja da se u organizaciju i samo učešće na sajmu uključi što veći broj domaćih proizvođača i pružanja usluga sa područja cijele Bosne i Hercegovine.

 

Nacionalni park „Sutjeska“ će za izlagače obezbjediti izložbenio prostor.

Sajam će biti snimljen i zabilježen video zapisom, a propraćen prisustvom predstavnika medijskih kuća.

 

J A V N I    P O Z I V
za iskaz interesa izlaganja vlastitih proizvoda i prodaje na štandu (Obrazac za prijave je na linku ispod)

TREĆI SAJAM TRADCIONALNIH PREHRAMBENIH PROIZVODA I NARODNIH RUKOTVORINA         Сајам У Националном парку Сутјеска 25

Poziv za učešće u javnim konsultacijama o nacrtu „Studije o opcijama za dugoročni ousoursing imovine i usluga NP Sutjeska“

09мај

JU Nacionalni park Sutjeska poziva sve zainteresovane građane, udruženja građanja, nevladine organizacije, privredna društva i institucije svih nivoa vlasti da uzmu učešće u javnim konsultacijama o nacrtu „Studije o opcijama za dugoročni ousoursing imovine i usluga NP Sutjeska“.

 

Svi zainteresovani se mogu upoznati sa nacrtom studije na www.npsutjeska.info, te svoje komentare dostaviti do 15. maja 2018. godine putem opcije na vebsajtu ili na adresu JU Nacionalni park Sutjeska 73311 Tjentište, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, lično ili putem pošte, odnosno na e-mail npsutjeska@yahoo.com.   

 

Takođe, svi zainteresovani su pozvani na okrugli sto u okviru javnih konsultacija koji će se održati dana 15. maja 2018. godine, u prostorijama zgrade Vlade RS, na adresi Trg Republike Srpske 1, Banja Luka 78000/V sprat – sala, sa početkom u 14:00h.

Градићемо здравствени центар, виле, жичару

17мај

Са мало средстава, али уз велике напоре и јединствене природне љепоте, Национални парк Сутјеска полако постаје све конкурентнији. Тако га је престижни магазин Геар патрол ове године уврстио међу 25 најбољих свјетских дестинација које треба посјетити. Парк се тако нашао у друштву са најпривлачнијим мјестима широм планете, а назван је Јосемитима Балкана, по једном од најпосјећенијих паркова у Калифорнији.
Много је тога што најстарији и највећи национални парк у БиХ издваја од осталих, а то се прије свега огледа у природним богатствима. Ту је највећа очувана прашума у Европи – Перућица, највиши планинских врх у БиХ – Маглић, водопад Скакавац висок преко 70 м, планинска љепотица Зеленгора, Волујак, Биоч… Све то заједно са ријекама, глечерским језерима и сачуваном дивљином представља посебан природни драгуљ Европе.

Ипак, да би се искористио потенцијал и вратио стари сјај, потребно је времена, новца и добрих развојних пројеката. Своју мисију на функцији директора НП Сутјеска, Дејан Павловић усмјерава управо ка томе. Како каже у интервјуу за портал еКапија, парк види у врху свјетских елитних дестинација. Зато већ од наредне сезоне можемо очекивати квалитетније смјештајне услове, више садржаја, а у блиској будућности и рад на великим пројектима.

 

 У Националном парку Сутјеска у току су припреме за нову сезону. Недавно је најављен почетак градње нових смјештајних објеката и ресторана. О чему је тачно ријеч и шта су новине?

– У наредном периоду планирамо отварање ресторана националне кухиње Комлен, почели смо реновирање соба у хотелу Младост, правимо двије ексклузивне виле са пет апартмана, те обнављамо инфраструктуру у самом центру парка.

Ресторан градимо у подножју споменика на самој цести Фоча – Требиње. У питању је реконструкција постојећег објекта и надам се да ће бити отворен почетком јуна. Замишљен је као мјесто за гастро љубитеље доброг укуса. У понуди ће бити само домаћи, органски производи откупљени од локалног становништва.

Комплекс вила је у непосредној близини ресторана, те исте градимо на мјесту гдје је шездесетих била управна зграда парка и пошта.

 Колико ће се повећати садашњи смјештајни капацитети, будући да је то један од великих недостатака у понуди? 

– У ове двије виле, односно пет апартмана, биће 35 кревета. Ти објекти ће бити нешто најлуксузније што је парк имао од оснивања до данас.

Власник концерна Сwисслион-Таково прошле године је изразио намјеру да улаже у НП Сутјеска. Према писму упућеним Влади, Драшковић је био спреман да уложи 10 мил КМ у некадашњи хотел Сутјеска на Тјентишу али и друге садржаје. Колике су уопште шансе за ту инвестицију? Да ли се радило нешто поводом тога? 

– Писмо намјере у којем се предлаже јавно-приватно партнерство и управљање Националним парком у омјеру 70:30 одсто је неприхватљиво, јер није у складу са правном регулативом и то писмо не може бити предмет даљих активности. Иначе, инвеститори су добродошли и ми смо заинтересовани за све здраве инвестиције.

Често истичете да Вам је циљ поново оживјети Национални парк и вратити му стари сјај. Шта је некада имало то подручје што данас нема? 

– Некада смо имали једну сјајну и велику државу, у тој држави централно окупљалиште младих је био НП Сутјеска. То је оно чега више нажалост нема, но живот иде даље и морамо се прилагођавати времену у којем живимо. Акценат тренутно дајемо на довођење гостију из иностранства којих је из године у годину све више, не само из Европе него и са других континената. По први пут прошле године имали смо госте из Дубаија и групу из Изреала. Гости из Дубаија су за два дана имали обилазак прашуме Перућице, водопада Скакавац, купали се у језеру на Доњим Барама, те јахали коње и возили квадове на Зеленгори. То све може само у нашем парку који представља посебан драгуљ природе Републике Српске и шире.

Национални парк Сутјеска је препознат и на свјетској туристичкој мапи. Овакво подручје мора доћи на заслужену позицију елитних свијетских дестинација. Мислим да у времену које долази враћамо парк на позицију коју је некада имао.

О намјери оживљавања НП говорили су и представници власти. Колико је држава радила на томе и може ли подручје парка да буде самоодрживо?

– Један од приоритета и мојих и Владиних је успостављање система у коме ће парк бити самоодржив. То је дуготрајан и захтијеван процес, али засигурно остварив.

Које су дугорочне развојне стратегије Националног парка? На чему би све требало да се ради с обзиром на потенцијал?

– Национални парк ће у времену које долази бити једна природна оаза, са здравствено-туристицким центром који планирамо да покренемо у будућности.

Реците нам нешто више о том здравственом центру. Када би могла почети градња, колико новца је потребно?

– То је нешто о чему не могу изнијети више података, али је сигурно блиска будућност.
 Шта све представља кочницу за реализацију тих планова? Имате ли идеју на који начин тражити рјешење? 

– Финансије су кључни проблем, али Влада Републике Српске це изнаћи рјешење.

Зимски туризам у НП деценијама није заступљен и поред изузетних природних услова. Колике су шансе да се обнови скијалиште, жичара, да се понуде одређени садржаји и у том периоду?

– У 2018. години планирамо изградњу нове стазе за скијање са жичаром. Све потребне папире за жичару и дозволе ћемо покренути у овој години, да би у идућој почели изградњу и то је уједно јако битно за оживљавање зимског туризма.

 Хоће ли бити нових садржаја у овој сезони? Најављено је да ће ове године заживјети кањонинг Хрчавком. 

– Кањонинг је још у фази повоја, али ево крајем маја долазе инструктори из Словеније који це обучавати наше и скипере са фочанских кампова, тако да ово љето очекујемо прве госте на кањонингу. Велику захвалност дугујемо људима из WWФ-а који су покренули читав пројекат.

Све популарнији вид туризма у БиХ је и брдски бициклизам, за шта постоји велики потенцијал у НП Сутјеска. Да ли се размишљало можда о трасирању неких стаза? 

– Преко регионалне развојне агенције СЕРДА из Сарајева добили смо одређени дио професионалних бицикала за брдски туризам и ове године сваки гост нашег парка имаће могућност да изнајми један такав бицикл и ужива у вожњи на већ трасираним стазама.

Ведрана Џуџа 

Gradićemo zdravstveni centar, vile, žičaru

17мај

Sa malo sredstava, ali uz velike napore i jedinstvene prirodne ljepote, Nacionalni park Sutjeska polako postaje sve konkurentniji. Tako ga je prestižni magazin Gear patrol ove godine uvrstio među 25 najboljih svjetskih destinacija koje treba posjetiti. Park se tako našao u društvu sa najprivlačnijim mjestima širom planete, a nazvan je Josemitima Balkana, po jednom od najposjećenijih parkova u Kaliforniji.
Mnogo je toga što najstariji i najveći nacionalni park u BiH izdvaja od ostalih, a to se prije svega ogleda u prirodnim bogatstvima. Tu je najveća očuvana prašuma u Evropi – Perućica, najviši planinskih vrh u BiH – Maglić, vodopad Skakavac visok preko 70 m, planinska ljepotica Zelengora, Volujak, Bioč… Sve to zajedno sa rijekama, glečerskim jezerima i sačuvanom divljinom predstavlja poseban prirodni dragulj Evrope.

Ipak, da bi se iskoristio potencijal i vratio stari sjaj, potrebno je vremena, novca i dobrih razvojnih projekata. Svoju misiju na funkciji direktora NP Sutjeska, Dejan Pavlović usmjerava upravo ka tome. Kako kaže u intervjuu za portal eKapija, park vidi u vrhu svjetskih elitnih destinacija. Zato već od naredne sezone možemo očekivati kvalitetnije smještajne uslove, više sadržaja, a u bliskoj budućnosti i rad na velikim projektima.

 

 U Nacionalnom parku Sutjeska u toku su pripreme za novu sezonu. Nedavno je najavljen početak gradnje novih smještajnih objekata i restorana. O čemu je tačno riječ i šta su novine?

– U narednom periodu planiramo otvaranje restorana nacionalne kuhinje Komlen, počeli smo renoviranje soba u hotelu Mladost, pravimo dvije ekskluzivne vile sa pet apartmana, te obnavljamo infrastrukturu u samom centru parka.

Restoran gradimo u podnožju spomenika na samoj cesti Foča – Trebinje. U pitanju je rekonstrukcija postojećeg objekta i nadam se da će biti otvoren početkom juna. Zamišljen je kao mjesto za gastro ljubitelje dobrog ukusa. U ponudi će biti samo domaći, organski proizvodi otkupljeni od lokalnog stanovništva.

Kompleks vila je u neposrednoj blizini restorana, te iste gradimo na mjestu gdje je šezdesetih bila upravna zgrada parka i pošta.

 Koliko će se povećati sadašnji smještajni kapaciteti, budući da je to jedan od velikih nedostataka u ponudi? 

– U ove dvije vile, odnosno pet apartmana, biće 35 kreveta. Ti objekti će biti nešto najluksuznije što je park imao od osnivanja do danas.

Vlasnik koncerna Swisslion-Takovo prošle godine je izrazio namjeru da ulaže u NP Sutjeska. Prema pismu upućenim Vladi, Drašković je bio spreman da uloži 10 mil KM u nekadašnji hotel Sutjeska na Tjentišu ali i druge sadržaje. Kolike su uopšte šanse za tu investiciju? Da li se radilo nešto povodom toga? 

– Pismo namjere u kojem se predlaže javno-privatno partnerstvo i upravljanje Nacionalnim parkom u omjeru 70:30 odsto je neprihvatljivo, jer nije u skladu sa pravnom regulativom i to pismo ne može biti predmet daljih aktivnosti. Inače, investitori su dobrodošli i mi smo zainteresovani za sve zdrave investicije.

Često ističete da Vam je cilj ponovo oživjeti Nacionalni park i vratiti mu stari sjaj. Šta je nekada imalo to područje što danas nema? 

– Nekada smo imali jednu sjajnu i veliku državu, u toj državi centralno okupljalište mladih je bio NP Sutjeska. To je ono čega više nažalost nema, no život ide dalje i moramo se prilagođavati vremenu u kojem živimo. Akcenat trenutno dajemo na dovođenje gostiju iz inostranstva kojih je iz godine u godinu sve više, ne samo iz Evrope nego i sa drugih kontinenata. Po prvi put prošle godine imali smo goste iz Dubaija i grupu iz Izreala. Gosti iz Dubaija su za dva dana imali obilazak prašume Perućice, vodopada Skakavac, kupali se u jezeru na Donjim Barama, te jahali konje i vozili kvadove na Zelengori. To sve može samo u našem parku koji predstavlja poseban dragulj prirode Republike Srpske i šire.

Nacionalni park Sutjeska je prepoznat i na svjetskoj turističkoj mapi. Ovakvo područje mora doći na zasluženu poziciju elitnih svijetskih destinacija. Mislim da u vremenu koje dolazi vraćamo park na poziciju koju je nekada imao.

O namjeri oživljavanja NP govorili su i predstavnici vlasti. Koliko je država radila na tome i može li područje parka da bude samoodrživo?

– Jedan od prioriteta i mojih i Vladinih je uspostavljanje sistema u kome će park biti samoodrživ. To je dugotrajan i zahtijevan proces, ali zasigurno ostvariv.

Koje su dugoročne razvojne strategije Nacionalnog parka? Na čemu bi sve trebalo da se radi s obzirom na potencijal?

– Nacionalni park će u vremenu koje dolazi biti jedna prirodna oaza, sa zdravstveno-turistickim centrom koji planiramo da pokrenemo u budućnosti.

Recite nam nešto više o tom zdravstvenom centru. Kada bi mogla početi gradnja, koliko novca je potrebno?

– To je nešto o čemu ne mogu iznijeti više podataka, ali je sigurno bliska budućnost.
 Šta sve predstavlja kočnicu za realizaciju tih planova? Imate li ideju na koji način tražiti rješenje? 

– Finansije su ključni problem, ali Vlada Republike Srpske ce iznaći rješenje.

Zimski turizam u NP decenijama nije zastupljen i pored izuzetnih prirodnih uslova. Kolike su šanse da se obnovi skijalište, žičara, da se ponude određeni sadržaji i u tom periodu?

– U 2018. godini planiramo izgradnju nove staze za skijanje sa žičarom. Sve potrebne papire za žičaru i dozvole ćemo pokrenuti u ovoj godini, da bi u idućoj počeli izgradnju i to je ujedno jako bitno za oživljavanje zimskog turizma.

 Hoće li biti novih sadržaja u ovoj sezoni? Najavljeno je da će ove godine zaživjeti kanjoning Hrčavkom. 

– Kanjoning je još u fazi povoja, ali evo krajem maja dolaze instruktori iz Slovenije koji ce obučavati naše i skipere sa fočanskih kampova, tako da ovo ljeto očekujemo prve goste na kanjoningu. Veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz WWF-a koji su pokrenuli čitav projekat.

Sve popularniji vid turizma u BiH je i brdski biciklizam, za šta postoji veliki potencijal u NP Sutjeska. Da li se razmišljalo možda o trasiranju nekih staza? 

– Preko regionalne razvojne agencije SERDA iz Sarajeva dobili smo određeni dio profesionalnih bicikala za brdski turizam i ove godine svaki gost našeg parka imaće mogućnost da iznajmi jedan takav bicikl i uživa u vožnji na već trasiranim stazama.

Vedrana Džudža