ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

06дец

sutjeska_mapa

Национални парк Сутјеска је најстарији и највећи национални парк у БиХ који је по својим природним вриједностима и љепотама бисер Босне и Херцеговине. Обухвата подручје Сутјеске са строгим природним резерватом Перућица, дијелове планина Маглић (2386 м- највиши врх у БиХ), Волујака, Вучева и Зеленгоре. Захваљујући изванредним природним вриједностима и њиховој очуваности НП Сутјеска је од 2000. године уврштен у ИИ категорију ИУЦН-а (Одјел УН-а за заштиту природе и природних добара).

НП Сутјеска је најразноврснији комплекс екосистема на простору БиХ и један од најразноврснијих на просторима југоисточне Европе. Цијело подручје Парка одликује изузетна љепота и разноликост облика пејзажа – од питомих долина, густих шумских комплекса, планинских пашњака до високих планинских масива. На Зеленгори се налази осам глечерских језера „горских очију“, а оно што такођер карактерише ово подручје су дубоки кањони Сутјеске, Хрчавке и Јабучнице, бистрих планинских ријека богатих поточном пастрмком. Веома је драгоцјен и богат фонд дивљачи и ријетких биљних врста, од којих су многе ендемске. У самом срцу Парка смјештен је и строги природни резерват Перућица (1434 ха), најочуванија и највећа прашума у Европи, у којој је од оснивања националног парка строго забрањена било каква интервенција човјека.

На подручју националног парка Сутјеска налазе се и многобројни споменици старије и новије историје.

УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ПАРКОВА

У процесу стварања и развијања “еколошке свијести”, национални паркови имају веома значајну улогу, не само због улоге у заштити природног наслијеђа, већ посебно на плану информисања и едукације.

У националним парковима у највећој мјери владају закони природе. Паркови су основани да би се штитила природна динамика једног простора. Рађање, раст и умирање – вјечни природни циклус ту може јасно бити виђен, а људи могу изнова откривати његове законе. Национални паркови штите природно, као и културно-историјско наслијеђе, за садашње и будуће генерације. Најважније задатак националних паркова је заштита природних процеса. Мада је основна улога националних паркова заштита, они не искључују људе. Напротив, добродошли су посјетиоци који прихватају правила парка и схватају важност и потребу заштите. У парку можете осјетити природу свим својим чулима и развијати дубоку, личну везу са природом, тако важну за разумијевање сложених природних процеса. Упоредо са очувањем природе, едукација је један од најважнијих задатака националних паркова.

Нема сумње да се при одлучивању да се ово подручје прогласи националним парком поштовао принцип објективног и стручног избора природних и културно-историјских вриједности, које би требале бити стављене под тај вид заштите.

Такођер, кроз развој парка захваљујући заинтересованости научника и стручњака из разних области, дефинисане су методе заштите, стручно и научно засноване.

Коначно, утврђена је политика комплексног управљања тј. адекватна заштита природних и културно-историјских вриједности.

ОСНИВАЊЕ ПАРКА

Национални парк Сутјеска ( НПС ) је основан Законом о проглашењу Националног парка Сутјеска који је усвојила Републичка скупштина 13. јануара 1962. године (Службени гласник Босне и Херцеговине бр.5/62, 09.фебруар 1962).Национални парк Сутјеска проглашен је јавним предузећем од стране Владе Републике Српске одлуком бр.02-1064/96,17. августа 1996. године у Требињу (рег.бр.1-1272-00).

НПС је независно, легално тијело са сједиштем на Тјентишту. Укључен је у ИУЦН, међународну листу националних паркова.

Научна и образовна вриједност древне шуме Перућице, која се налази унутар Парка позната је још од 1956. године, а Парк је под заштитом УНЕСЦО-а. Развој НПС-а у прошлости углавном је био базиран на историјским догађајима из ИИ Свјетског рата. У спомен битке на Сутјесци, 60-их година у и око Парка подигнути су бројни споменици. На Тјентишту је 1971. године подигнут меморијални комплекс.

У НПС-у као и у његовој околини постоји велики број археолошких налазишта, етничких и историјских обиљежја.Ово културно-историјско наслијеђе пружа увид у повезаност природе и људске културе.

Посебно ловиште “Зеленгора”

Посебно ловиште “Зеленгора” се простире на површини од 53.240 ха. У ловишту “Зеленгора”, којим управља Национални Парк Сутјеска, врши се узгој, заштита и узгојни одстрел дивљачи, медвједа, дивље свиње, дивокозе, срне и тетријеба. Ловиште је величине 53.700 ха и простире се на једном од најатрактивнијих дијелова Босне и Херцеговине.
Фауна Парка је веома богата и разноврсна, почевши од великог броја бескичмењака, посебно из реда лептира (Лепидоптера), водоземаца, гмизаваца и риба, 36 врста и 18 фамилија сисара, те многобројних врста птица.
Ријеке Сутјеска, Хрчавка и Јабушница, као и нека језера Зеленгоре, богата су рибом, посебно поточном пастрмком, а риболов на овим ријекама и језерима је истинско задовољство за све љубитеље тог спорта.

Границе НП Сутјеска

Национални парк Сутјеска простире се на подручјима општина Фоча и Гацко, укупне површине од 17.350 ха и обухвата заштићено подручје Сутјеске, строги природни резерват Перућица, дијелове планина Маглић, Волујак и Зеленгора. Граница националног парка Сутјеска почиње на Маглићу, кота 2.386, на граници Републике Српске и Републике Црне Горе, те иде овом границом преко коте 1.759 до коте 1.515, одакле преко Рујевца и коте 1.577 излази на коту 1.405, те путем на Ждријело, источно од коте 1.510. Од овог мјеста, идући изохипсама, излази на коту 1.100, остављајући Гласинац изван националног парка и даље, изохипсама на Кикало, те поред села Мркаља, остављајући га изван националног парка, долази на Сутјеску до мјеста Пода, гдје утиче ријека Хрчавка у Сутјеску. Одатле граница иде Хрчавком до Великог лакта, одакле обухватајући Јеловац и Трескавац излази на коту 1.529, даље иде право на тригонометар 1.871 (Велика Кошута), затим преко коте 1.801 (Мала Кошута), обухватајући Врбничке колибе, долази на коту 1.622, те даље, обухватајући Бијело и Црно језеро, долази на коту 1.134. Одатле се граница пење на коту 1.696, захватајући језеро под Орловцем преко коте 1.441, долази на коту 1.821 (Стог) и коту 1.835 (Боровно брдо). Од Боровна брда граница се спушта на коту 1.517, те даље иде потоком Јабушницом све до њеног утока у Сутјеску код мјеста Саставци, кота 854. Од овог мјеста остављајући село Граб изван националног парка, граница се пење према тригонометру 1.136 (Славно брдо), те одатле преко коте 1.325 долази на коту 1.481, затим на коту 2.112 и избија на тригонометар 2.294 (Студенац), на границу Републике Српске и Републике Црне Горе, одатле тачно границом између република излази на почетну тачку Маглић, кота 2.386.

Важнији датуми

17. маја 1952. године
Влада НР Босне и Херцеговине доноси Одлуку о издвајању Перућице (1.234 ха) “из редовног шумарског господарења, као шумарски објекат потребан научним истраживањима и настави”.

03. јуна 1954. године
Рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости Босне и Херцеговине подручје Перућице увећано за 200 ха (1.434 ха) “ставља се под заштиту државе као природни резерват”.

1958. године
Изграђена Спомен костурница на Тјентишту, у којој су сахрањени посмртни остаци 3.301-ог борца са Сутјеске.

05. септембра 1971. године
Свечано откривен монументални споменик, рад Миодрага Живковића.

27.јула 1975. године
Отворена спомен кућа битке на Сутјесци, дјело Ранка Радовића.